Kako da čuvate vaše ljubimce
Mesožderke su močvarne biljke poreklom iz severne i južne Karoline. Sve o njihovom gajenju u kućnim uslovima objašnjeno je u sledećem tekstu
Zalivanje: Destilovanom vodom, kišnicom ili vodom iz klima uredjaja. Zalivanje se vrsi tako sto saksiju stavite u tacnu i u nju sipate vode oko 1cm dubine. Kada nestane vode u tacni sacekate da se zemlja prosusi malo ali ne skroz (zavisno od vremenskih uslova, oko jedan dan) i onda dolijete još. Zalivanje je proporcijalno sa količinom svetlosti i temperaturi na kojoj se biljka nalazi što je niža temperatura potrebno je manje vode i manje svetlosti.
Osvetljenje: Mesozderke vole što više svetlosti i direktnog sunca. Idealno bi bilo da se “prže” na suncu od ujutru do uvece jer im ni visoka temperatura ne smeta previše. Količina svetlosti koja je neophodna za rast varira od vrste do vrste. U toku zimskog perioda mogu da stoje i na dobro osvetljenom prozoru ili pod lampom za rast biljaka.
Presadjivanje: Sve mesozderke se sade samo u posebnu zemlju za mesozderke (možete kupiti kod nas) ili sphagnum mahovinu. Presadjivanje se vrsi jednom godišnje u martu ili aprilu. Znaćete da je presadjivanje potrebno tako sto cete zabosti čačkalicu u zemlju i ako je ona crna kad je izvucete znaci da je zemlja krenula da se raspada i potrebna je zamena.
Zimovanje: Odredjenim vrstama mesožderki kao što su Dionaea muscipula, Sarracenia, pojedinim vrstama Drosera neophodno je zimsko mirovanje da bi mogle da opstanu i održe pravilan metabolizam više godina. To cete najlakše postici tako što ćete ove vrste biljaka držati napolju cele godine i kada najave da ce se temperatura spustati ispod nule biljke stavite negde gde ce biti izmedju 0 i 15C. Kada temperatura počne da se spušta i biljka dobija manje svetlosti u to doba godine, ona pocinje da ulazi u stanje mirovanja. Tada ce odbaciti neke listove usporiti ili potpuno zaustaviti rast a klopke ce biti jako spore ili nece raditi uopste. Tada je zalivajte odozgo u zemlju tako da zemlju održavate jedva malo vlažnom. Kada temperatura krene da raste na proleće zalivajte je sve više a kada predje 15C saksiju ponovo mozete staviti u tanjirić sa vodom.
Cvetanje: Sve mesožderke cvetaju neke u odredjeno doba godine a neke stalno. Kod vrste Dionaea Muscipula (biljka sa klopkama koje se zatvaraju kao usta) cvet treba odceći čim primetite da cvetna drska krene da raste jer u suprotnom svu energiju preusmeri na stvaranje cveta a to biljku mnogo oslabi ili čak ubije.
Prihrana: Kao što ime kaze biljke mesožderke jedu meso tj. Insekte koje one love na razlicite nacine. Taj nacin prehrane razvile su jer žive u zemlji siromašnoj azotom pa su im insekti glavni izvor azota u organizmu. Nije ih potrebno posebno hraniti sve sto im je potrebno one ulove i same. Dovoljno im je nekoliko insekata godisnje da bi sasvim lepo rasle. U zemlju se ne sme dodavati nikakvo djubrivo ali se može prihranjivati posebnim djubrivom preko lista (možete kupiti kod nas) koje se nanosi mazanjem po listu ili prskanjem. Samo je bitno da ne padne na zemlju u kojoj mesožderke rastu.
Dionea muscipula
Ova neverovatna biljka koristi svoj specifičan list za hvatanje raznih životinja, pretežno insekata koji su im neophodni za ishranu. Uglavnom žive zemljištu slabo obogaćenom mineralima pa su se morfološki morale prilagoditi ovakvoj ishrani. One se i dalje hrane fotosintezom ali pored toga poseduju posebne mehanizme za zatvaranje listova i dlačica pomoću kojih upija produkte nastale od tela insekta, koji su uglavnom azot.
Nepenthes
Nepenthes je tropska biljka koja raste u kišnim šumama, toplim i vlažnim tropskim džunglama. Moze da dostigne veličinu i do nekoliko metara. Raste kao lijana pa se dešava da ponekad ulovi manje sisare i ptice. Zbog nedostatka hranljivih materija u zemljistu njeni listovi su modifikovani tako da formiraju ćupove u kojima se luči tečnost sa enzimima. Svaki ćup ima poklopac sa koga curi slatki nektar. Insekti privučeni mirisom nektara dolaze da ga jedu i tako upadaju u zamku ove smrtonosne vrste. Kada udju preduboko u ćup u potrazi za još nektara upadaju u tečnost sa enzimima a zbog klizavih zidova više ne mogu da se vrate nazad. Biljka svari insekte koji upadnu u ćupove i iskoristi hranljive materije iz njihovih tela.
Drosera capensis
Drosera capensis je biljka mesožderka koja plen hvata lepljivim pipcima. Kada insekt stane na njen list zalepi se za lepljivu tečnost koja se luči iz žlezda na krajevima pipaka a onda biljka obmota svoje pipke oko plena, natopi ga sokovima sa enzimima i preko lista upija hranjive materije iz njegovog tela. Kada iskoristi sve, od plena ostaje samo egzoskelet a biljka ispravi pipke u početni položaj i čeka sledeću žrtvu.
Drosera spatulata
Drosera spatulata je biljka mesožderka kratkog okruglastog lista. Kada insekt dodje u kontakt sa lepljivim pipcima na njenom listu više ne moze da se oslobodi. Biljka ga obmota svojim pipcima i preklopi insekta svojim listom. Tada krene da luči sokove sa enzimima koji razgradjuju tkiva insekta koje ona upija i nakon nekoliko sati ili dana od insekta ostane samo egzoskelet a list se ispravi u početni položaj.
